i

Nakane o Barbari

Namijenjeno uskom trouglu prijatelja!

[img}-

04.01.2008.

Ničiji čovjek

„Vi ste piloti kulturni ljudi, jebi ga...“. Ova rečenica Selima Bešlagića iz onog razgovora sa majorom Pračerom, uvijek mi je prva padala na um kada bi neko spomenuo Brčansku Maltu. I ono „E jebi ga, onda je rat!“.

Šta sam ja prethodnih godina znala o slučaju „tuzlanska kolona“? Vrlo malo. Znam da su se tih dana vršili pritisci na rukovodstvo Opštine Tuzla od strane oficira JNA da proglase nekakvu autonomiju, ili šta već, da je Bešlagić donio odluku života, da je obećao bezbijedan prolaz vojnicima i MTS-u JNA pri napuštanju Tuzle, da se, navodno, iz kamiona počelo pucati, da su Tuzlaci uzvratili, da je bilo mnogo mrtvih i ranjenih, i mnogo zarobljenih JNA vojnika. I čuveno pitanje: Ko je prvi otvorio vatru?, koje je ostalo aktuelno svih ovih godina.

Ostalo je i moje lično, duboko uvjerenje, da se na Brčanskoj Malti, ipak, branila Tuzla. I otvorena istraga u Tužilaštvu BiH.

 

Prvi put sam čula za Iliju Jurišića na bh blog servisu, početkom maja. Bloger Sejn je jedini pisao http://sejn.blogger.ba/arhiva/2007/05/13/910872 o njegovom hapšenju na surčinskom aerodromu u danu kada je glavna tema bila broj nečijih prstiju na evropskom festivalu lakih nota. Prije toga, to mi ime ništa nije značilo. A onda su informacije počele sustizati jedna drugu...

Pod optužbom da je, kao predsjedavajući Opštinskog vijeća Tuzla, izdao naredbu za napad na kolonu, Jurišić je uhapšen na teritoriji druge države i sproveden u pritvorsku jedinicu iste, u kojoj, teško bolestan, tamniči već skoro 250 dana. Ne želim licitirati o njegovoj krivici. Možda je čak i izdao takvu naredbu. Ono o čemu želim govoriti jeste sljedeće:

Prekršena je Evropska konvencija o uzajamnoj sudskoj pomoći u krivičnim predmetima, prekršen je Ugovor o međusobnoj pravnoj pomoći između BiH i Srbije, zahtjev za izručenje je odbijen pod izgovorom da je predviđena kazna za ovo krivično djelo viša od deset godina, desetine prekršenih normi, i sramno i bijedno ponašanje bh vlasti. Ipak ću spomenuti da se u iskazima svjedoka optužbe u bh Tužilaštvu nigdje ne spominje Ilija Jurišić, i uzdati se u sposobnost njegovog beogradskog advokata, koji kaže: „Nema ni jednog dokaza da je Ilija kriv, a stotine je dokaza njegove nevinosti“.

Jesmo li, kao građani Bosne i Hercegovine, svjesni da se ovakva situacija može desiti svakoj porodici, svima nama, svakom tati, bratu, momku, mužu, sinu? Da onaj zgodni frajer kojeg, građanko, posmatraš subotom uveče može u nedjelju biti uhapšen na granici, pod klimavom ili osnovanom sumnjom za bilo šta, da ti se tata možda ne vrati sa puta, već umjesto kući, završi u Novom Beogradu? Znaš li, građanine, da niko neće mrdnuti prstom, ni ako ti brat bude ležao u ćeliji druge države bez optužnice?

Ima tome i tri-cetiri mjeseca, Mirjana Hrga je na Novoj TV, odličan prilog o Jurišiću, takođe i hrvatskom državljaninu, nazvala „Ničiji Hrvat“, osudivši odsustvo bilo kakve reakcije hrvatske vlade.

Šta je Bosna i Hercegovina učinila za svog Hrvata ovih osam mjeseci? Ništa. Osim jednog odlaska u Beograd državnog ministra pravde koji je drhtao pred srbijanskim tužiocem. Ili ipak nešto još jeste, izdala par šturih saopštenja, izražavajući žaljenje. Da li bi učinila nešto više da nije Hrvat? Ili da je podobni Hrvat?

Šta je učinilo Sarajevo? Ništa. Sarajevo pije kafe. Možda misli da je Ilija Srbin. Ili je on ipak iz Tuzle, a oni su Tuzlaci vazda bili nekako bezveze. "Ma, jebo njih..."

Koprca se još jedino njegova Tuzla. Još jedino tamo možeš dobiti dojam da je čovjek nekome bitan, i da neko na njega misli. A i to je tanko, i Tuzlaka je, čini mi se, sve manje. Dok u jednom trenutku uz njega ne ostane samo njegova porodica. Ilija je, nažalost, odavno sam. Najusamljeniji Hrvat na planeti.

I šta će učiniti moje Sarajlije ako sutra na aerodromu neko uhapsi Dragana? Hoće li piti kafe? Ili on više nije naš? Ili Jozu? Je li sad nekorektno pominjati ga nakon što je udario novinara? Ili ni on više nije naš?

A šta bi bilo, da nije kako jeste, i da je igrom slučaja na beogradskom aerodromu uhapšen, recimo, Naser Orić? Jedan sarajevski Hrvat se, neki dan, počeša po glavi, i na ovo moje postavljeno pitanje, zamišljeno odgovori: „Ponovo bi se zaratilo!“.

 

 

Autor;  Jelena Kihot

 

Nakane o Barbari
<< 01/2008 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

Kad mi treba slon da se naslonim;
MOJI FAVORITI
Gracias a la Vida
Priče o umoru
izlog jeftinih mladića
ПРОПУХ
Svedska Hanuma
The Dewd's
Rahat No More
hadzinica
Izmedju mene i tebe tama.......
Pisma
Aime Sati
Backpacker
Tišina
propali fudbaler
posveћeno жrtvama dlakavih жena
Corto Maltese
Bosanski život
apartman vargas
Gledano okom žene
Jaja u Prahu
Koko Kokano
999
LJEPOTA DUSE
 Z L A X  
... by Tratinčica
U ime Vremena koje smo nepovratno izgubili
BLOG ZA PAMETNE i one koji ce to tek postati :)
Zijan-ćerka
Druzba Pere Kvrzice
Pisma mome djetetu
photo.factory
la cucaracha
babazabino novo ruho
Zen Garden
1981
nesanica
BEACH 68
United Darkness of Plamenko
Bepo čistač ulica
galaksija
Širom zatvorenih očiju
Skulptura - By Shoba
Brodski dnevnik jedne vijecnice
Na putu u nepoznato
LIPO LI JE LIPO LI JE
luda trka za srecom
Dani loše poezije u zemlji Liliputanaca
Karamele
Work in progress - WIP
Teta Elina kuhinja
više...
Pratim i osluskujem

Vazni Linkovi
Mapa Velike BiH

BROJAČ POSJETA
562822

Powered by Blogger.ba